РЕЧ ПРЕ

Заокружујемо осму и улазимо у девету годину „Националне ревије”. И даље верујући у снагу правих примера, на насловној страни опет имамо Победника. Све што бисмо у овом трену могли рећи стаје у тај шампионски крик најбољег ватерполисте на свету. И вера, и воља, и срце, и оданост, и знање, и љубав, и жртва, и праведни гнев, и презир. Такав је крик оних којима се поносимо, за разлику од бедних рачунџија и људи-гмизаваца. Једном, кад све ово буде мутна прошлост, по овом крику ће нас памтити, а не по онима што крадуцкају, лажуцкају и смрдуцкају. <

ГАЛЕРИЈА

САДРЖАЈ

Пролог
У 2015. ЖЕЛИМО ВАМ ВАС
Све што је до тебе

Витраж 
БРОЈКЕ, ДОГАЂАЈИ, ЗАНИМЉИВОСТИ

Албум
ВАЖАН ПОМАК У ТУРИСТИЧКОМ ИЗДАВАШТВУ
Лепи ненашминкани Београд

Висине
СТОЛОВИ, НЕДОВОЉНО ПОЗНАТО ОДРЕДИШТЕ КОД КРАЉЕВА
Планина нарциса и коња
Није ово досадни приручник из географије за седми разред, сув и пун непотребних информација. Ово је именик који треба понављати и добро ослушкивати. Он нам отвара дубине језика и гора. А Столове, ако досад нисте, ваља упознати. Њихове пропланке пуне лепог белог цвета и дивљих коња. Овде је чак и Милош Обилић, вели легенда, пронашао свог чудесног ждрепца Ждрала. Нудио је за њега сва блага, а добио га на поклон. Тако је то у Србији са јунацима

Текст и фотографије: Драган Боснић

Птице
НЕОБИЧНА КОЛОНИЈА СОВА У КИКИНДИ
Зимовање на главном тргу
Зимују у крошњама на Тргу српских добровољаца, сваке године. Више стотина њих. Кикинђани их штите сталном бригом и посебним уредбама. Не орезују дрвеће које је дом ових птица. Из далека долазе туристи и зналци да проучавају и снимају. Била је и екипа Би-би-сијевог „Wildlife Magazine”. А Лале, као стари Грци, верују: ако те надлети сова у време битке, победићеш сигурно. Њих надлећу сваког дана

Пише: Драган Батинић
Фотографије: Тамара Ристић

Откривање
ТАЈНИ ПОДЗЕМНИ ГРАД У МАЛОМ ЗВОРНИКУ
Камена девојка под планином
Намењен за дужи боравак државног врха у тешким ратним условима, грађен је у најстрожој тајности. Толико строгој да га ни Немци за четири године окупације нису открили. Простире се на 5.000 квадратних метара, има километар и по ходника, услове за смештај више од 3.000 људи. Међу седамдесет пет просторија су апартмани за краља и његову породицу, чланове владе и генералштаба, спаваоница за гарду, капела, библиотека, кантина, купатила, бунар, коњушница... За своју намену послужио је само три дана у априлу 1941. Данас, осамдесет година касније, најзад се неко досетио да би се с тим могло нешто паметно учинити

Текст и фотографије: Ненад Марковић

Позивница
„БОЖИЋНА УЛИЦА” У РУМИ, ЧЕТВРТИ ПУТ
На мосту између година
Та улица потече посред Градског трга, као нека река која сваке зиме ту однекуд израња, увек у исто време, шарена и разиграна. Спаја два празника, два календара, два распуста, две године. Испраћа и дочекује, радује и забавља, гледа и приказује, окупља и зближава. Зато заслужује своје име и вашу посету

Водич
ФРУШКОГОРСКА КУЛТУРНО-ИСТОРИЈСКА БАШТИНА СРЕМСКЕ МИТРОВИЦЕ
Светињама у походе
Од шеснаест српских манастира на Фрушкој, „северној Светој гори”, три се налазе на подручју града Светог Димитрија. Кувеждин, Петковица и Шишатовац. Потичу из XVI века и у вези су са знаменитим личностима српске средњовековне историје. Данас су то важна сакрална средишта, велике духовне, културне и уметничке вредности. Туристичка организација Сремске Митровице помоћи ће вам да их упознате

Ходочашћа
ГОРЊА ТРНОВА НА МАЈЕВИЦИ, СЕЛО ЗНАМЕНИТОГ ФИЛИПА ВИШЊИЋА (1767-1834)
Завичај српског Хомера
Слепи гуслар и епски песник одавде је видео далеко, кроз простор и време. Одавде се отиснуо у свет као на пучину. Овде су једна од две пећине Старине Новака и трагови копита Шарца, коња Краљевића Марка, који је искрсавао где год је Србима устребало јунаштва. Беху ту и виногради, сабори, цењене занатлије, па их више нема. Има лековитих трава, воде из камена, богатог ловишта, сећања. А биће опет и више људи, даће Бог

Пише: Јелена Бодул

Трагови
ЊЕГОШЕВА УЛИЦА У ХЕРЦЕГ-НОВОМ, ОД ТВРТКОВОГ ТЕМЕЉЦА ДО НАШИХ ТУЖНИХ ДАНА
У вези са срцем
Није то обична улица, влас у „прамену под планином”. То је једна од златних нити које овај град и ово море увек изнова доводе у само средиште српске културе. При дну ове улице школу је учио дванаестогодишњи Његош, а при врху је скончао Марко Миљанов. У њој су бивали Љубиша и Матавуљ, живели Андрић и Раичковић, одседали Ћопић и Десанка, ходољубља заплитали Џумхур и Капор... Ако не верујете мени, питајте Нога и Братића (срешћете их тамо)

Пише: Бранислав Матић

Историја и легенда
ПАВЛЕ БАКИЋ, ЕВРОПСКИ ЈУНАК СА ВЕНЧАЦА
Последњи српски деспот
Одгајен на старом племству и части, био је образован и храбар. Мењале су се околности, царства и противници, а он је непоколебљиво водио своју борбу, нашу, увек исту. Окупирану Србију заувек је морао напустити у децембру 1525. Турцима је нанео тешке поразе код Каленберга и Бадена, бранио Беч и Дунав, једини им изашао на мегдан у Славонији 12. октобра 1537. Пао је јуначки, у боју, а његова глава, као доцније Карађорђева, однета је султану у Стамбол. Да се увери да је могуће

Пише: Јово Бајић

Патина
У ЈЕВРЕЈСКОЈ 16, ТАМО ГДЕ ЈЕ НЕКАД БИО ДОМ „ОНЕГ ШАБАТ”
Прави дух старог Дорћола
Када је отворен, 4. марта 1923, церемонију је предводио рабин Исак Алкалај, а присуствовао је и изасланик краља. Осим Београђана Мојсијевог закона, којих је тада било око 13.000, окупили су се и Дорћолци осталих вера и нација. После рата је ту био биоскоп, боксерски клуб, Дом културе „Браћа Барух”, имала је своје кутке и УДБ-а. Данас се тамо, иза латиничног натписа „Bioskop Rex”, много тога дешава. А можда је стварно време да се том важном здању врати стари сјај и прави смисао?

Пише: Милош Лазић

Летопис
ПОВОДОМ 20. ГОДИШЊИЦЕ НАЈНЕОБИЧНИЈЕГ БЕОГРАДСКОГ МУЗЕЈА
Детињство аутомобилизма
Од првог аутомобила (1903), првог возача (Сретена Костића), прве бензинске пумпе (1919), прве и једине овдашње трке „формуле 1” (1939), од времена када је у хладњак уместо антифриза сипана ракија, пређен је дуг пут до ових наших дана. Кад данас дођете у Музеј аутомобила, у Мајке Јевросиме 30, можете стићи далеко. Од вас зависи. Од тога колико још умете да се уживите и да возите кроз време. Видећете: били смо мање брзи, али зато дубљи, ватренији и романтичнији

Пише: Урош Матић

Бајка
ВРЕТЕНКО, ОСМИ ПАТУЉАК, И ЊЕГОВ ПУТ КА ПРИНЦЕЗИ
Живот од прича исплетен
Сваки патуљак у селу знао је неки занат. Да крпи рибарске мреже нитима месечине, на пример. Или да справља чаробне напитке. Или да ископава дијаманте у пећинама. Само је Вретенко седео и по цео боговетни дан причао приче. У те приче нико сем њега није веровао, али сви су остављали послове и долазили да га слушају. Старешина села много се љутио због тога. А онда краљ једнога дана објави да ће дати своју кћер и пола краљевства ономе ко исприча најлепшу причу. Тада је куцнуо и Вретенков прави час

Пише: Небојша Јеврић

Више од игре
УРОШ ПЕТРОВИЋ, ПИСАЦ ЗАГОНЕТНИХ ПРИЧА ЗА ДЕЦУ, МЛАДУ И СТАРУ
Несташни скупљач бумеранга
Почео је да пише у жељи да опет постоје књиге које ће вратити сенку ватре на лице приповедача. Објасниће вам пишчеве намештаљке, а онда ће вам све бити још загонетније. Писање је за њега филигрански рад на припреми ватромета. Каже да речи не покрећу чаролију него нам помажу да је видимо. Данашња деца су жртва безумне родитељске љубави, разоружана презаштићеношћу, заробљена у 2Д свету. Он их разуме и буди, зато га свугде дочекују као неку рок-звезду

Пише: Весна Капор

Победник
ФИЛИП ФИЛИПОВИЋ, НАЈБОЉИ ВАТЕРПОЛИСТА НА СВЕТУ, ЕКСКЛУЗИВНО ЗА „НАЦИОНАЛНУ РЕВИЈУ”
Веровати у свој пут
Са четрнаест је ушао у први тим „Партизана”, са шеснаест у репрезентацију. Освојио све, већ два пута званично проглашен за најбољег на планети. Захвалан је нарочито онима који су му помогли да схвати шта у животу не треба постати. Недостаје нам, каже, пуна свест о вредностима онога што имамо. И осећај дужности да потомцима морамо оставити бар исто толико. Не чезне да у новој години понови успехе из старе, него да увек ствара нешто веће, другачије

Пише: Дејан Булајић

Година
ВРЊАЧКА БАЊА У ТЕШКОЈ 2014. ИЗДРЖАЛА СВЕ УДАРЦЕ
Кораци у добром смеру
Поплаве и буџетски проблеми су преброђени. Главне последице су брзо отклоњене, сезона добро одрађена. Створени су услови за инфраструктурне пројекте, од реконструкције главних улица и великог парка, до изградње аква-парка и атлетског стадиона. Година је крунисана великом немачком инвестицијом у три минихидроелектране. Стратешки циљ је да Врњачка Бања поново стане уз раме Баден Бадену, Карловим Варима и Вишију

Здравље
БИЛАНС И ОДЈЕЦИ „МЕСЕЦА ЕСТЕТИКЕ” У „МЕРКУРУ”
Путеви ка лепоти
Подстаћи људе да подигну квалитет свог живота, учине га лепшим и ведријим. Показати им какву улогу у томе може да има медицина. Указати да се на много тога мора мислити на време и да најважнија лепота из нас долази. То су оквири за овај несвакидашњи и веома успешан пројекат у Врњачкој Бањи

Везе
„ТЕЛЕКОМ СРБИЈА” У ПРОЈЕКТИМА ПОДРШКЕ ВЕРОДОСТОЈНОЈ КУЛТУРИ
Од малишана до великана
Традиционална сарадња ове националне компаније и Коларчеве задужбине, захваљујући којој су претходних година посетиоци могли да уживају у програму „Великани музичке сцене”, у 2014. години проширена је и заједничким пројектом „Од малишана до великана”. Успешно је реализован и програм музичких радионица за децу од пет до дванаест година, под називом „Како се прави музика: Куц, куц, Коларац”

Знање
ГИМНАЗИЈА „СИНГИДУНУМ” И НОВИ ПОСТУЛАТИ СРЕДЊЕГ ОБРАЗОВАЊА
Прво темељ, онда остало
Гимназија наставља традицију Универзитета „Сингидунум”, препознатљивог по високом нивоу образовних услуга. Општег је типа, али ће ученици, према интересовањима и студијама које желе доцније да упишу, имати одговарајућу структуру наставе. Претходна знања се проверавају да би се надокнадило пропуштено. Тешке су празнине, а не предмети. Ко подваљује у учењу чини то сам себи

Текст и фотографије: Розана Саздић

Студије
ПОСЕТА СТУДЕНТСКОМ ПАРЛАМЕНТУ БЕОГРАДСКЕ ПОСЛОВНЕ ШКОЛЕ
Умећа ће проверити живот
Велика теоретска знања са академских студија често су непримењива у пракси. На добрим струковним студијама, какве су у овој школи, инсистира се баш на супротном. Предавања и вежбе засновани су на студијама случаја из привреде Србије и на решавању конкретних пословних проблема домаћих компанија. Професори су угледни стручњаци са великим привредним искуством

Енергија
ПОКРЕНУТ НОВИ РОТОРНИ БАГЕР У РУДАРСКОМ БАСЕНУ „КОЛУБАРА”
За опоравак и стабилност
Нови багер, звани „глодар”, тежак је скоро 1.700 тона и има капацитет 4.800 метара кубних. Пројектован је тако да може да ископава и угаљ и јаловину. Посао склопљен између ЕПС-а и „Тисен Крупа” вредан је 18,7 милиона евра. Главни извођач и испоручилац је „Метал”, огранак „Колубаре”, који се већ припрема за прављење још једног роторног багера, већег и од овог. Упркос тешким ударцима у пролетошњим поплавама, угља има довољно, систем је стабилан, несташица и поскупљења струје неће бити

Пише: Ана Павловић